računarske mreže

Da bi računar mogao da razmenjuje podatke sa drugim računarom ili perifernim uređajem koji se priključuje na računar potrebno ih je prethodno povezati, kablovima ili bežično putem radiotalasa. Za povezivanje računara potreban je odgovarajući hardver, kao i programi koji omogućavaju komunikaciju računara.

Brzina prenosa podataka se meri u:

• hiljadama bitova u sekundi (Kbps) ili
• milionima bitova u sekundi (Mbps)

i zavisi od načina povezivanja računara.

---

Pojam globalne i lokalne računarske mreže

Povezivanje računara u računarske mreže vrši se zbog:

• Komunikacije među korisnicima
• Razmene podataka
• Zajedničkog korišćenja hardvera
• Zajedničkog korišćenja podataka u datotekama
• Zajedničkog rada na nekim poslovima

​Svaki računar ili drugi uređaj priključen u mrežu se zove čvor.

Prema površini na kojoj se nalaze računari u mreži, mreže se dele na:

• lokalne računarske mreže - LAN (Local Area Network)

LAN mreža je ograničena na jednu zgradu ili grupu zgrada gde su računari najčešće povezani kablovima. Za nju je neophodno minimum 2 računara a moguće je povezati i više stotina računara.

• globalne računarske mreže - WAN (Wide Area Network)

​WAN mreža povezuje računare koji su geografski razdvojeni i one obično obuhvataju veće geografske površine.

Internet

INTERNET je globalna svetska mreža računara od više desetina miliona računara međusobno povezanih na različite načine (u lokalnim mrežama, telefonskim linijama, kablovima, satelitskim vezama,...).

Svaki računar u ovoj mreži može da komunicira sa bilo kojim drugim računarom prključenim na mrežu. Da bi to bilo moguće moraju biti ispunjena dva uslova:

• svaki računar mora da ima jedinstvenu adresu u mreži
• računari za međusobnu komunikaciju moraju da koriste jedinstveni jezik - protokol

Adresa računara je jedinstvena za svaki računar u svetu i predstavlja se kombinacijom brojeva (pr. 192.168.1.3). Kako ovo nije pogodno za pamćenje uvedena je simbolička adresa koja se sastoji iz niza imena razdvojenih tačkama.

Domen je grupa računarskih mreža ili računara na Internetu pod jedinstvenom administrativnom kontrlolom i održavanjem.
Poddomen je organizaciona celina nekog domena, kao na primer, ustanova u okviru države, odeljenje u preduzeću i sl.

Evo nekih domena - identifikatora zemalja:

• rs - Srbija
• ba - Bosna i Hercegovina
• hr - Hrvatska
• uk - Velika Britanija
• us - Sjedinjene Američke Države
• ru - Rusija
• de - Nemačka
• it - Italija

Primeri ostalih domena:

• edu - obrazovne institucije
• com i net - komercijalne organizacije
• org - neprofitne organizacije i udruženja
• mil - vojne institucije
• gov - vladine institucije

Internet se koristi od 1969. godine u svetu, a kod nas od 1996. godine.

Povezivanje na internet

Povezivanje na Internet može se izvršiti na pet načina:

• preko LAN mreže​​ - koristi se za povezivanje organizacija koje imaju svoje LAN mreže (pr. internet u digitalnom kabinetu škole)
• preko telefonske linije sa biranjem - ovaj način se ranije koristio za povezivanje pojedinačnih korisnika na Internet, pri čemu je korisnik birao provajdera koji im je preko svojih računara povezanih na internet i telefonske linije, preko modema u računaru korisnika, omogućavao pristup Internet sadržajima. Glavna mana ovakvog pristupa je bila mala brzina prenosa podataka i zauzeće telefona dok se radi sa Internetom.
• preko telefonske linije – ADSL - ovaj način je sličan prethodnom, s tim što se sada nesmetano može koristiti i Internet i telefon istoovremeno, a brzine prenosa podataka su neuporedivo veće. Potrebne uređaje za pristup Internetu, korisniku obezbeđuje provajder i on najčešće nudi flat uslugu - bez ograničenja količine prenetih podataka.
• preko kabla za kablovsku televiziju - ovakvo priključenje obezbeđuje neprekidan pristup Internetu, pri čemu provajder kablovske televizije obezbeđuje korisniku potreban modem i dodatno mu naplaćuje ovu uslugu.
• preko bežične javne mreže - najčešće se koristi na javnim mestima za povezivanje prenosnih računara (tablet, laptop, pametni telefoni,...) koji treba da poseduju karticu za bežično (wireless) povezivanje. Danas postoje i kućne bežične mreže, kao dodatna usluga provajdera.

Osnovne usluge interneta

• E-mail - elektronska pošta
• WWW (World Wide Web) - pretraživanje internet sadržaja
• Diskusione grupe - primanje, pregledanje i slanje poruka
• IRC (Internet Relay Chat) - istovremena komunikacija i slanje poruka (tzv. ćaskanje)
• FTP (File Transfer Protocol) - prenos datoteka preko Interneta
• Telefoniranje preko Interneta​ (pr. Skype gde je moguća i vizuelna komunikacija)
• Prenos radio i TV programa

​Više o Internet servisima biće rečeno u okviru narednih lekcija (Elektronska pošta i Pretraživanje Interneta) i nastavnih sadržaja koji se izučavaju u sedmom razredu (oblast Internet).

Proveri svoje znanje...

Putem komentara svaka grupa učenika neka odgovori na svoja pitanja:

I grupa:

1. Zašto se računari povezuju?
2. Šta je lokalna računarska mreža?
3. Šta mora biti ispunjeno da bi dva računara komunicirala u mreži?​
4. Koji su načini povezivanje na Internet?

II grupa:

1. Kako se meri brzina prenosa podataka?
2. Šta je globalna računarska mreža?
3. Šta je simbolička adresa računara i iz čega se sastoji?
4. Objasni razliku između povezivanja preko telefonske linije biranjem i ADSL povezivanja.

III grupa:

1. Kako se dele računarske mreže prema geografskoj površini koju obuhvataju?
2. Šta je Internet?
3. Navedite koji domen i poddomen koristi ovaj blog, a koje sajt vaše škole?
4. Koji su najvažniji servisi Interneta?