Digitalno nasilje

Tokom poslednje dve decenije, internet i digitalna tehnologija postali su sastavni deo života ljudi širom sveta. Broj korisnika interneta raste iz dana u dan. Internet postaje dominantan vid komunikacije.

---

Deca u sve ranijem uzrastu počinju da koriste digitalne uređaje, a broj dece i mladih koji svakodnevno koriste internet u stalnom je porastu, i u svetu i kod nas. Za generacije koje su rođene i odrastaju u digitalnom dobu, digitalna komunikacija predstavlja uobičajen, pa čak i dominantan oblik komunikacije.​

---

Međutim, kao i u stvarnom svetu, i na internetu možemo biti izloženi raznim oblicima maltretiranja. 

Šta je maltretiranje?

Maltretiranje je namerno neprijateljsko ponašanje koje se ponavlja i ima za cilj da povredi druge osobe, a uključuje zloupotrebu sile od strane pojedinca ili grupe prema jednoj ili više osoba. 

To može podrazumevati:

• direktne ili indirektne uvrede,
• dobacivanja,
• fizičko zlostavljanje ili
• društveno isključivanje.

Klikni na sliku za uvećan prikaz

​Svi vidovi maltretiranja mogu imati dugoročne posledice psihološke prirode.

Ko je uključen u maltretiranje?

Nasilnik - jedna ili više osoba odgovornih za zlostavljanje
Meta -  jedna ili više osoba prema kojima je upereno zlostavljanje
Posmatrači - pojedinci koji su svedoci zlostavljanja.

Posmatrači mogu da se ponašaju na više različitih načina. Možda će:

• posmatrati šta se dešava, ne mešajući se
• praviti se da ne primećuju tu situaciju
• odlučiti da se priključe maltretiranju
• odlučiti da se umešaju i prekinu maltretiranje
• odlučiti da pomognu.

Odrasla osoba od poverenja – odrasla osoba sa kojom nasilnik, meta ili posmatrač može da razgovara o nasilničkom ponašanju i tome da je za nasilje isključivo odgovoran nasilnik. Ova osoba će možda moći da pomogne da zlostavljanje prestane.

Šta je sajber maltretiranje?

Sajber maltretiranje ili digitalno nasilje je upotreba informativne i komunikacione tehnologije da bi se neko namerno i sistematski maltretirao putem SMS poruka, sajtova društvenih mreža, instant poruke I sl. ​​Kako grupe, tako i pojedinci mogu biti počinioci ili na meti ovog vida nasilja.

​Neki od primera digitalnog nasilja mogu da uključe:

• ruganje ili zadirkivanje
• širenje glasina ili laži o nekoj osobi
• slanje neželjenih, zlobnih, drskih ili pretećih poruka
• formiranje hejterskih grupa
• pretnje
• slanje uvredljivih i agresivnih poruka
• slanje neželjenog ili neprikladnog sadržaja
• uzimanje tuđeg identiteta
• namerno isključivanje drugih

​Isto tako, deca i mladi mogu biti na meti neprijateljskog ponašanja koje se ne uklapa u definiciju sajber maltretiranja. Na primer, pojedinačna ružna primedba ili šala na netu ili putem telefonske poruke ne zove se sajber maltretiranje, ali ipak može biti štetna po dete. Stoga, ovakve incidente uvek treba ozbiljno shvatiti. Škola, roditelji i podrška vršnjaka su od presudne važnosti u sprečavanju sajber maltretiranja i saniranju njegovih posledica.

Na koji način se sajber maltretiranje razlikuje od maltretiranja licem u lice?

Mada je sajber maltretiranje slično maltretiranju licem u lice, ono se ipak razlikuje na sledeće načine:

• ono može pružiti osećaj anonimnosti osobama koje to čine, zbog čega se mogu ponašati drugačije nego što bi to bilo u direknom kontaktu
• može se događati u svakom trenutku i teško ga je izbeći
• utiče na društveno okruženje učenika u školi i kod kuće, na mreži i u svakodnevnom životu
• može dopreti do velikog broja osoba – lako je podeliti sadržaj sa grupama ili ga postaviti na javne forume
• veoma je teško obrisati komentare ili slike sa ovakvim sadržajem.

Kako da sprečiš ili zaustaviš sajber maltretiranje?

1. Svoje licne podatke nemoj odavati na mreži. Ovo se odnosi na korisnicka imena, lozinke I druge informacije licne prirode (adresa, škola, broj telefona, itd.). Zamoli neku odraslu osobu od poverenja da ti pomogne da podešavanja svog mobilnog telefona i kompjutera budu privatna.
2. Vodi evidenciju (ukljucujuci vreme i datum) svih neželjenih poruka koje dobiješ. To može biti od koristi odrasloj osobi od poverenja ili policiji prilikom identi_kacije i zaustavljanja nasilnika.
3. Ignoriši, odnosno nemoj odgovarati na pozive ili poruke koji imaju karakteristike maltretiranja. Ponekad, ako ne budeš odgovarao/la na pozive ili mejlove, nasilnik ce te ostaviti na miru. UkoIiko to ne bude slucaj, zamoli neku odraslu osobu od poverenja da ti pomogne.
4. Zamoli neku odraslu osobu od poverenja (npr. roditelja, drugaricu / druga ili nastavnicu/ka) da ti pomogne.
5. Prijavi nasilnika. Uz pomoc odrasle osobe od poverenja, obrati se svojoj školi, operateru mobilne telefonije ili provajderu internet usluga. Blokiraj nasilnika. Zamoli svog provajdera da blokira sve pozive ili poruke od tog nasilnika.
6. Ukoliko se zbog tih poruka osećaš uplašeno I strahuješ, zamoli neku odraslu osobu od poverenja da ti pomogne da kontaktiraš bezbedne vebsajtove navedene u lekciji Nalaženje i identifikacija prihvatljivog internet sadržaja. Upućivanje pretnji drugim ljudima je ozbiljna stvar koja je zakonom zabranjena.
7. Ukoliko si tužan, zabrinut, uplašen ili zastrašen, odmah potraži pomoć.
8. Promeni svoje podatke za kontakt: smisli novo korisnicko ime i lozinku, otvori novi nalog za elektronsku poštu i promeni broj svog mobilnog telefona. Nove podatke poveri samo veoma bliskim prijateljima i članovima porodice kojima možeš da veruješ.
9. Reci svom nastavniku i direktoru škole. Ovo će pomoci da se sajber maltretiranje u školi zaustavi. To će takođe podstaći razvijanje politike škole o tome kako da ucenike obrazuju da bi postali svesni svojih prava i odgovornosti u odnosu na sopstvenu bezbednost i na zaustavljanje sajber maltretiranja.

Zadatak za učenike

​Koristeći on-line aplikaciju Make beliefs comix, zajedno sa svojim drugom kreirajte kratak strip u kome ćete predstaviti jedan od prethodno navedena devet načina sprečavanja sajber maltretiranja.

Kreirani strip sačuvaj klikom na alat Print/Email ili natpis Next, a zatim klikom na dugme ​Save image to disk. ​Klikom na ikonu sa imenom vašeg odeljenja pošalji sačuvani strip na pregled nastavniku: